Četvrtu godinu za redom, sada već mogu da kažem tradicionalno, spremali smo se za 37. Fruškogorski maraton.To je jedna divna manifestacija koja, slobodno mogu da kažem ,zbližava ljude kako sa prirodom tako i jedne sa drugima.Tog dana svako svakome pomaže da se predju usponi, i svi zajedno slave svaku novu kontrolnu tačku.Za mene to je bila ljubav na prvi pogled , definitivno. Provesti ceo dan u prirodi sa ljudima koje voliš, slušati ptice posmatrati prirodu , uživati u savršenim predelima i na kraju biti ponosan na sebe kada završiš maraton. Spremili smo sendviče , vodu i još neke grickalice i vrlo rano krenuli na autobus za Popovicu odakle je start. Potrebno je zaista krenuti vrlo rano jer posle gužva u autobusu bude prevelika. Nakon prijava još uvek nismo znali na koji maraton idemo, ali znali smo da je naš cilj proći što više toga dana i obići što je moguće više.krenuli smo put izvora udaljenog 20km gde smo konačno morali da se odlučimo. Kod izvora (Jazak) smo prelomili i nastavili put maratona od 57km . Bilo je divno, videi smo toliko stvari upoznali Frušku goru i svaku njenu pečurkicu i cvet. Nakon tih veselih stvarčica došli smo do uspona na najviši vrh Fruške gore, Crveni Čot. Bilo je teško, popeti se sa nekih 200m na 539m nadmorske visine nije naivno.Bilo je teško, ali smo izdrzali i bili više nego ponosni.Nakon toga postajalo je sve teže i teže, mrak je počeo da pada i postalo je i hladno. Sada bi mnogi pomislili smo trebali na kraće, kako je ovo mučenje, kako je strašno biti sam u šumi..ali. Kada se smrači i postane teško i loše, tek onda se vidi koliko smo ljudi. Svi se skupe zajedno, ide se u grupama..Oni koji imaju svetlo čekaju one koji nemaju, deli se preostala hrana, bodre se svi medjusobno.Gura se dalje iako niko više ne može, a ispred nas je još jedan uspon....Ljudi koji su biciklovima silaze sa njih i idu zajedno sa pešacima.Svi zajedno stižemo pred cilj, sve smo bliže vide se svetla Novog sada. Divan osećaj, neopisiv. Pobedili smo sami sebe. Utisak koji mi ostaje pored maratona je da je maraton život u jednom danu. Na početku je sve veselo , lepo razdragano a kasnije nas stiže i umor i blato i svakakve nevolje.Prosto život je pun uspona i padova, ali baš kao i maraton osećaj pobede nad samim sobom je neprocenjiv.
Znam da većinom pišem o garderobi, ali ovo je bilo iskustvo koje sam morala da podelim sa svima.Sa dtuge strane, garderoba koju sam nosila na maratonu je kompletno kupljena na buvljaku.Evo i o tome malo, ukoliko se spremate za sledeći maraton ili želite prosto da s ebavite sportom. Neonski roza jaknica je bila savršena jer je imala jaku kapuljaču koja se vezuje i odlično me je čuvala protiv vetra.Kupljena je u odličnom stanju ( marka One Love, 100din).Ispod naravno pamučna majica nepoznatog proizvođača ali sa vrlo prikladnim natpisom ( respect the S-supergirl, 50din) . Dole su bile obične pamučne helankice nepoznatog proizvođača (50din).Kakko vam se čini sve ovo, da li ste vi bile možda na maratonu, kakvi su vaši utisci?
.JPG)
0 коментара:
Post a Comment